Skip links

Zakon o platnim uslugama

Zakon o platnim uslugama
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Narodna skupština Republike Srbije je objavila nacrt Zakona o platnim uslugama (dalje: “nacrt Zakona”), kao i nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju koji bi trebalo da implementira izmene predviđene nacrtom Zakona. Ukoliko budu doneti, oba zakona će se primenjivati od oktobra 2015. godine i doneće značajne promene u sektoru platnog prometa, kako za unutrašnji tako i za međunarodni platni promet. Osim toga, još jedna važna najavljena izmena odnosi se na izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji će početi sa primenom osmog dana od dana donošenja.

1. Zakon o platnim uslugama

Najvažnije izmene uvedene nacrtom Zakona odnose se otvaranje tržišta pružalaca platnih usluga koji je bilo rezervisano isključivo za Narodnu banku Srbije (dalje: “NBS”) i licencirane poslovne banke, a sada je dozvoljeno i novim kategorijama pružalaca usluga: platnim institucijama i institucijama elektronskog novca.

Što se tiče platnih institucija, one će morati da budu ovlašćene od strane NBS za neke ili sve platne usluge regulisane ovim nacrtom Zakona i moći će takođe da posluju preko ogranaka registrovanih u inostranstvu, pod uslovom da je takav ogranak registrovan kod NBS. Davanje ovlašćenja za poslovanje će zavisiti od podobnosti, određenih uslova i kriterijuma predviđenih nacrtom Zakona koji se odnose na veličinu osnovnog kapitala (koji varira od 20.000 EUR do 125.000 EUR, u zavisnosti od usluge koja je pružena). Na primer, platne institucije sa osnovnim kapitalom od 20.000 EUR bi bile ovlašćene da pružaju samo usluge izvršavanja novčane doznake, dok bi osnovni kapital od 125.000 EUR omogućavao platnim institucijama da pružaju sve usluge regulisane nacrtom Zakona, uključujući poslove za održavanja platnog računa, prenos sredstava na platni račun, izdavanje ili sticanje platnih instrumenata itd. Dalje, platne institucije će biti u mogućnosti da pružaju pomoćne usluge, kao što su davanje kratkoročnih kredita, ali neće biti ovlašćene da primaju depozite. Drugi uslovi za davanje ovlašćenja za poslovanje se odnose na članove odbora direktora i na kvalifikovane članove institucija.

Značajna novina uvedena ovim nacrtom Zakona se odnosi na izdavanje elektronskog novca (e-novac) od strane NBS, ovlašćenih poslovnih banaka, kreditnih institucija i ogranaka stranih kreditnih institucija koje posluju u Srbiji, kao i institucija elektronskog novca. Isto kao i platne institucije, institucije elektronskog novca bi morale da ispune kriterijume u vezi sa minimalnim osnovnim kapitalom (u iznosu od 350.000 EUR), i u tom slučaju bi bile ovlašćene da pružaju pomoćne usluge, ali ne bi bile ovlašćene da primaju depozite.

Imajući u vidu gorenavedene novine nacrta Zakona, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju implementira neke od izmena predviđenih nacrtom Zakona, preko uvođenja termina i definisanja platne institucije i institucije za elektronsko bankarstvo, precizirajući da rezidenti Srbije mogu da plaćaju u inostranstvu takođe preko platnih i institucija za elektrnosko bankarstvo. Predviđena su i ovlašćenja NBS u vezi sa navedenim institucijamama, a na kraju i kazne za platne i institucije za elektronsko bankarstvo, ukoliko ne budu postupale u skladu sa zakonom.

2. Izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga

U svetlu dileme da li potraživanja banaka mogu da budu prenesena na bilo koji drugi entitet izuzev na drugu poslovnu banku, shodno članu 39. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se trenutno primenjuje (Sl. Glasnik RS br. 36/2011) i zvaničnog mišljenja NBS u vezi sa ovim pitanjem, a koje stoji na stavu da se potraživanja banke mogu izuzetno preneti samo na drugu banku, kroz izmene i dopune je predložena promena postojećeg rešenja.

Predložena izmena sada eksplicitno dozvoljava da drugi entitet stekne/kupi potraživanje banke, ali i dalje pruža isti nivo zaštite korisnicima finansijskih usluga, preko zabrane izmena bilo kojih ugovornih uslova čija bi promena mogla na bilo koji način da pogorša položaj korisnika.[:]