Agencija za privredne registre (APR) koja, između ostalog, vodi Registar založnih prava, kao centralnu elektronsku bazu podataka o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima i ugovorima o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine, objavila je podatke o registrovanim založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima, za 2024. godinu. Predmetni Registar uspostavljen je Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 – ispr., 99/2011 – dr. zakoni i 31/2019, „Zakon“) kojim je regulisana zaloga, bez predaje u državinu, pokretnih stvari i prava radi obezbeđenja potraživanja poverioca i kojim je predviđeno da poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukčije određeno predmetnim Zakonom.
Prema objavljenim podacima, u periodu janur-mart 2024. godine registrovano je 1.715 založnih prava na pokretnim stvarima i pravima, kojima su obezbeđena potraživanja u vrednosti od preko 3.6 milijardi EUR. Poređenja radi, u 2022. godini registrovano je ukupno 9.330 založnih prava za obezbeđenje potraživanja u vrednosti od skoro 16 milijardi EUR, dok je u 2023. godini zabeležen pad u broju registrovanih založnih prava u odnosu na prethodne godine, pa je tako registrovano 8.083 založnih prava, ali je vrednost obezbeđenih potraživanja iznosila preko 21 milijarde EUR.
U poslednje tri godine beleži se konstantan rast upisanih založnih prava u kojima su predmet zaloge prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava, tako da njihovo učešće u strukturi predmeta zaloge u 2023. godini iznosi 30,06%.
Iako Zakon predviđa mogućnost vansudske i sudske prodaje predmeta založnog prava u cilju namirenja obezbeđenog potraživanja, prinudna izvršenja na imovini na kojoj je uspostavljeno založno pravo su, prema dostupnim podacima, relativno retka u praksi.