Narodna Skupština Republike Srbije je na Sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja održanoj 28. decembra 2016. godine usvojila:
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, br. 108/2016, u daljem tekstu „ZTK“) i
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Sl. glasnik RS“, br. 108/2016, u daljem tekstu „Zakon“),
koji stupaju na snagu 6. januara 2017. godine.
Zakon o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011, 112/2015 i 108/2016)
ZTK, pre svega, dodatno definiše određene pojmove koji ili predstavljaju potpunu novinu, kao što je to slučaj sa kreditnim derivatima, spot ugovorim i spot tržištima, ili definiše pojmove i institute koji su već na određeni način regulisani ili povezani sa drugim institutima obuhvaćenim ZTK-om, ali prethodno nisu bili precizno određeni, kao što je to slučaj sa robnim derivatima, referentnim vrednostima, mestom trgovanja, stabilizacijom i sl.
Međutim, najveći deo izmena i dopuna ZTK-a odnosi se na odredbe kojima se regulišu zloupotrebe na tržištu, uključujući zloupotrebu insajderskih informacija i manipulcije na tržištu.
U svetlu uvođenja novih pojmova i instituta u zakonsku regulativu, ZTK proširuje primenu odredbi o zloupotrebama na tržištu i na određene spot ugovore, izvedene ugovore ili izvedene instrumente za prenos kreditnog rizika i postupke koji imaju ili je verovatno da će imati uticaj na referentne vrednosti. Dodatno, insajderske informacije su sada informacije koje mogu uticati i na cene povezanih spot ugovora za robu.
Novi član 78a ZTK-a unosi dozu pravne sigurnosti u odnosu na potencijalne zloupotrebe insajderskih informacija, predviđajući da sama činjenica da pravno lice poseduje ili je posedovalo insajderske informacije, ne podrazumeva da je postojala zloupotreba takvih informacija, ukoliko je to pravno lice uvelo, sprovodilo i održavalo primerene i delotvorne unutrašnje mehanizme i postupke kojima se sprečava takva zloupotreba. U tom kontekstu je dopunjen i član 79. ZTK-a kojim je sada precizirano da je izdavalac finansijskog instrumenta obavezan da insajderske informacije koje je dužan da objavi, učini dostupnim u periodu od pet godina od objavljivanja.
Dodatno, novi član 84a ZTK-a uvodi zabranu rukovodiocima kod izdavaoca finansijskih instrumenata, da vrše transakcije za sopstveni račun ili za račun trećeg lica, neposredno ili posredno, u vezi sa finansijskim instrumentima tog izdavaoca, tokom perioda od 30 dana pre objave godišnjeg, polugodišnjeg ili kvartalnog finansijskog izveštaja. Izuzetno, izdavalac može dati navedenim licima pisanu saglasnost za transakcije u periodu zabrane trgovanja, samo ukoliko postoje vanredne okolnosti, koje bliže određuje Komisija za hartije od vrednosti („Komisija“).
ZTK uvodi i institut istraživanja tržišta, pri čemu objavljivanje insajderskih informacija kod istraživanja tržišta ne mora predstavljati zlupotrebu insajderskih informacija, ukoliko su za to ispunjeni posebni uslovi predviđeni ZTK-om.
Kod definisanja manipulacija na tržištu, ZTK uvodi dodatni vid manipulacije koji se odnosi na prenošenje lažnih ili obmanjujućih informacija ili davanje lažnih ili obmanjujućih osnovnih podataka u odnosu na referentnu vrednost, ali i precizira da se manipulacijom na tržištu smatra i kupovina ili prodaja finansijskih instrumenata na početku ili pred kraj trgovačkog dana.
Izmenjene su i odredbe koje se odnose na ovlašćenja Komisije, tako što je predviđeno da Komisija, u kontekstu sprečavanja zloupotreba na tržištu, može da zahteva od sudije za prethodni postupak da donese nalog da se Komisiji obezbedi dostavljanje postojećih zapisa telefonskih poziva, razmene podataka koje poseduju lica nad kojima vrši nadzor. Dodatno, za razliku od prethodnog rešenja po kome je Komisija mogla da informiše javnost o preduzetim merama za sprečavanje zloupotreba na tržištu, ZTK sada predviđa takvu obavezu Komisije, pri čemu će takva obaveštenja biti dostupna javnosti u periodu od pet godina od dana objavljivanja.
Kaznenim odredbama ZTK pooštrava se kazna za manipulacije na tržištu koje su dovele do poremećaja na tržištu, tako što se zakonski minimum povećava sa jedne na tri godine zatvora i dodaje kažnjivost pokušaja ovog krivičnog dela, što je slučaj i sa krivičnim delom korišćenja, otkrivanja i preporučivanja insajderskih informacija. Član 284. ZTK-a uvodi i novi privredni prestup kažnjiv novčanom kaznom od 500.000,00 do 3.000.000,00 dinara za izdavaoca, javno društvo i ponuđača, koji ne dostavlja propisana obaveštenja u vezi sa insajderskim informacijama, što je prethodno bilo predviđeno kao prekršaj, dok se dodatno uvodi i prekršaj rukovodioca kod izdavaoca i sa njim povezanog lica koji ne dostavlja navedena obaveštenja u skladu sa ZTK-OM, za šta je propisana novčana kazna od 5.000,00 do 150.000,00 dinara. Na kraju, svi postupci započeti pred Komisijom do dana stupanja na snagu ZTK-a, okončaće se primenom prethodno važećeg Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“ br.31/2011 i 112/2015).
Zakon o preuzimanju akcionarskih društava („Sl. glasnik RS“, br. 46/2006, 107/2009, 99/2011 i 108/2016)
Zakon, pre svega, vrši određeno terminološko preciziranje, odnosno usklađivanje sa propisima kojima se uređuju privredna društva, na taj način što, umesto upravnog odbora, sada navodi da su organi upravljanja direktor, odnosno odbor direktora, nadzorni odbor, izvršni direktori, odnosno izvršni odbor, odnosno izvršni i upravni odbor kod banaka.
Zakon i menja definiciju lica za koja se smatra da zajednički deluju, time što sada određuje da se samo članovi organa upravljanja društava koja deluju zajednički i članovi organa upravljanja sa društvima u kojima su članovi tih organa smatraju licima koja deluju zajednički, smatraju licima koja zajednički deluju, dok prethodna određenja zajedničkog delovanja, sada reguliše kao kriterijume na bazi kojih Komisija za hartije od vrednosti (“Komisija”) procenjuje postojanje zajedničkog delovanja.
Zakon dalje preciznije određuje kada postoji obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje kod dodatnog sticanja akcija. Tako, članom 6. Zakona je sada predviđeno da, nakon prelaska kontrolnog praga i objavljivanja ponude za preuzimanje, sticalac je obavezan da objavi ponudu za preuzimanje kada, samostalno ili zajednički delujući, neposrednim ili posrednim sticanjem akcija sa pravom glasa ciljnog društva poveća procenat prava glasa za više od 10%, odnosno ukoliko dodatnih sticanjem pređe prag od 75% akcija, čak i ukoliko je stekao manje od 10% akcija. Svako dalje sticanje akcija preko 75% akcije ne stvara obavezu objavljivanja ponude za preuzimanje.
Odredbe koje se odnose na izuzetke od primene Zakona takođe su izmenjene, tako što je, između ostalog, sada predviđena obaveza lica koja su izuzeta od objavljivanja ponude za preuzimanje da obaveštenje o korišćenju izuzetka dostave Komisiji, u roku od četiri dana od dana nastanka okolnosti koje ih oslobađaju od obaveze objavljivanja.
Zakon menja i određene rokove, odnosno predviđa duže rokove u odnosu na prethodno rešenje, pa je tako sada rok za objavljivanje obaveštenja o nameri preuzimanja dva umesto jednog radnog dana, rok za podnošenje zahteva za odobrenje ponude za preuzimanje 15 radnih umesto 15 dana, rok za odlučivanje Komisije po podnetom zahtevu deset umesto sedam dana, a o izmenjenom zahtevu dva umesto jednog radnog dana.
Svakako najznačajnije promene Zakona odnose se na formiranje cene u ponudi za preuzimanje. Zakon pre svega uvodi dodatnu obavezu dostavljanja elaborata o fer vrednosti akcija, uz ostalu dokumentaciju kod ponude za preuzimanje, kojim se vrši procena vrednosti akcija koje nisu likvidne, i to na dan nastanka obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje, ali i dodatno na dan podnošenja zahteva, u slučajevima predviđenim Zakonom.
Član 22. Zakona koji reguliše cenu u ponudi za preuzimanje je u potpunosti promenjen, tako da su sada u definiciju likvidnosti akcija uneti trgovački dani, a kod likvidnih akcija predviđene samo dve alternativne cene i to: prosečna ponderisana cena u prethodnih šest meseci i najviša cena po kojoj je sticalac odnosno lica sa kojim zajednički deluje stekao u prethodnih 12 meseci. Zakon uvodi i dodatne restrikcije, tako što predviđa da, ukoliko sticalac ili lica koja sa njim zajednički deluju u narednih godinu dana od dana zatvaranja ponude za preuzimanje, otuđe akcije po ceni višoj od cene iz ponude za preuzimanje, dužni su da svim akcionarima isplate navedenu razliku i o tome obaveste Komisiju. Nepostupanje na navedeni način predstavlja i prekršaj koji je kažnjiv novčanom kaznom od 1.000.000,00 do 3.000.000,00 dinara. Naknada za plaćanje akcija može biti u novcu ili hartijama od vrednosti, pri čemu se odnos novčanih sredstava i hartija od vrednosti slobodno strukturira.
Zakon predviđa i izuzetak od zabrane sticanja odnosno otuđenja akcija nakon nastanka obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje, odnosno mogućnost da ponuđač i lice sa kojim zajednički deluje otuđe akcije i bez objavljivanja ponude za preuzimanje, ukoliko su za to ispunjeni uslovi predviđeni Zakonom, a koji se prevashodno odnose na objavljivanje i obaveštavanje o svim detaljima i elementima otuđenja akcija.
Članom 37. Zakona izvršeno je izvesno preciziranje u odnosu na oduzimanje odnosno vraćanje prava glasa u slučaju da sticalac odnosno lica sa kojim zajednički deluje padnu ispod procenta od 25% akcija, u kom slučaju sada Komisija donosi rešenje o vraćanju prava glasa navedenim licima.
Zbog, pre svega, problema u praksi koje je izazvalo različito tumačenje člana 41b Zakona koji se odnosi na pravo na otkup akcija akcionara ciljnog društva u slučaju da ponuda za preuzimanje ne bude objavljena u zakonskim rokovima, Zakon sada preciznije određuje navedeno pravo akcionara, tako što sada predviđa da pravo da putem suda traže otkup akcija akcionari imaju čak i kada nije podnet uredan zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, kada je isti odbijen ili odbačen od strane Komisije, kada, nakon odobrenja zahteva, nije objavljena ponuda za preuzimanje, kao i ukoliko je postupak preuzimanja obustavljen.
Zakon uvodi i novi prekršaj za sva lica koja u zakonskom roku ne obaveste Komisiju o postojanju izuzetka od obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje, odnosno ne obaveste Komisiju o naknadnom sticanju akcija po višoj ceni od cene iz ponude za preuzimanje i isplati razlike u ceni akcionarima iz postupka preuzimanja. Kazna za navedeni prekršaj je 100.000,00 do 200.000,00 dinara za pravna lica odnosno 40.000,00 do 50.000,00 dinara za odgovorna lica u pravnom licu i fizička lica.
Na kraju, prelaznim odredbama Zakona predviđena su sledeća pravila u primeni Zakona:
• postupci preuzimanja i nadzora koji su započeti do dana stupanja na snagu Zakona, okončaće se primenom zakona koji je važio u vreme pokretanja postupka;
• objavljivanje ponude za preuzimanje za lica za koje je ta obaveza nastala za vreme važenja prethodnog Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS“, br. 46/2006, 107/2009, 99/2011), dužni su da ponudu objave u skladu sa odredbama Zakona;
• sva lica koja na dan stupanja na snagu Zakona poseduju preko 25% akcija, a nisu prema prethodnom zakonskom rešenju bila dužna da objave ponudu za preuzimanje, dužna su da to učine u skladu sa odredbama Zakona, za svako dalje sticanje akcija preko 25%.
