Narodna Skupština Republike Srbije je na sednici Šestog vanrednog zasedanja u 2016. godini, 24. februara 2016. godine usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (“Sl. glasnik RS“, br. 16/2016, dalje: „Zakon“), koji je stupio na snagu 04.03.2016. godine.
Zakonom se vrši usklađivanje propisa sa regulativom Evropske unije, kao i jačanje uloge Ministarstva finansija u postupcima za realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva (dalje: „JPP“) sa i bez elemenata koncesije, a uspostavlja se i zakonski okvir za primenu člana 4. Odluke o obrazovanju Komisije za javno-privatno partnerstvo („Sl. glasnik RS“, br. 13/2012, 108/2012, 44/2013, 64/2013, 104/2013, 115/2013, 20/2014 i 15/2015) kojom je utvrđeno da je za sprovođenje projekata javno-privatnog partnerstva neophodno pribaviti pozitivno mišljenje Komisije za JPP, a takvo mišljenje mora biti dato uz pozitivan glas člana Komisije za JPP koji predstavlja Ministarstvo finansija.
Propisana je obaveza osnivanja društva za posebne namene, što je ranije bilo fakultativnog karaktera, a javna tela više nemaju pravo da traže od grupa privrednih subjekata koja podnose ponude ili nastupaju kao učesnici u postupku da imaju određenu pravnu formu.
Dodatno, član 19. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama izmenjen je i propisano je da u slučaju dodele ugovora drugom licu od onog koje je podnelo samoinicijativni predlog, vrednost dokumentacije pripremljene od strane inicijatora projekta nadokanđuje javno telo, a članom 20. predviđeno je da se javni ugovor sad zaključuje kao ugovor o javno-privatnom partnerstvu ili kao ugovor o koncesiji.
Izmenama je brisana obaveza da se javni poziv objavi u jednom međunarodnom listu, s obzirom na to da se isti već objavljuje u Tenders Electronic Daily.
Zatim, predlog projekta JPP-a proširen je novim elementom, tako da isti sad sadrži i finansijski efekat predloženog projekta na budžet Republike Srbije, odnosno budžet autonomne pokrajine ili budžet jedinice lokalne samouprave tokom životnog veka trajanja projekta. Propisana je i obaveza pribavljanja mišljenja Ministarstva finansija ukoliko je Republika Srbija ili drugo javno telo Republike Srbije predlagač projekta javno-privatnog partnerstva ili davalac koncesije, odnosno kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije, i ako je procenjena vrednost tog projekta veća od 50 miliona evra. Novim članom 29a predviđeno je da Ministarstvo nadležno za poslove finansija daje mišljenje na osnovu usaglašenosti neposrednih finansijskih obaveza javnog tela sadržanih u predlogu projekta javno-privatnog partnerstva, odnosno predlogu koncesionog akta, sa budžetskim i fiskalnim projekcijama, uslovima i ograničenjima određenim posebnim propisima.
Javni ugovor više ne može sadržati odredbe koje predviđaju mehanizme za povećanje naknade privatnom partneru imajući u vidu kvalitet njegovih usluga/objekata, već se može ugovoriti samo mehanizam za smanjenje naknade u slučaju lošijeg kvaliteta usluga/objekata privatnog partnera.
Nadalje, Zakonom je definisano da se sredstva obezbeđenja mogu tražiti počev od faze odabira najpovoljnijeg ponuđača, a javni partner je dužan da ih preuzme na dan stupanja na snagu javnog ugovora. Ranije rešenje je predviđalo da se sredstva obezbeđenja preuzimaju isključivo pre potpisivanja javnog ugovora.
Izmenjene su i odredbe koje se odnose na stabilizacionu klauzulu. Naime, Zakonom je utvrđeno da se u slučaju promene propisa nakon zaključenja javnog ugovora koji pogoršavaju položaj privatnog ili javnog partnera, ugovor može izmeniti bez ograničenja, a u obimu koji je neophodan da se privatni, odnosno javni partner dovede u položaj u kome je bio u momentu zaključenja javnog ugovora. Trajanje projekta javno-privatnog partnerstva, odnosno koncesije, ograničeno je na najviše 50 godina.
Kada je u pitanju predaja objekata nakon okončanja javnog ugovora, propisana je obaveza predaje objekata i uređaja koji su predmet koncesije ili javno-privatnog partnerstva u funkcionalnom stanju i bez tereta od strane koncesionara, odnosno privatnog partnera. Takođe, drugi objekti koji su izgrađeni u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koje predviđaju mogućnost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja komercijalnu delatnost u okviru realizacije projekta JPP, samo u slučaju da na drugi način nije moguće obezbediti potreban nivo isplativosti realizacije projekta javno-privatnog partnerstva i povraćaj uloženih sredstava, a koji nisu u funkciji predmeta javnog ugovora (javnog objekta, javne usluge, javne infrastrukture i sl.), ostaju u svojini privatnog partnera.
Precizirane su i odredbe člana 70. koje se odnose na vlasništvo nad nepokretnostima. Zakon propisuje da ako je Republika Srbija vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti, odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva, a davalac koncesije, odnosno predlagač projekta JPP autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, saglasnost na predlog za donošenje koncesionog akta, odnosno na predlog projekta JPP daje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija. Ako je vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti, odnosno realizaciju projekta JPP privatno ili drugo lice, vrši se eksproprijacija te nepokretnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija.
Dodatno, Zakon previđa da će se postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog Zakona okončati u skladu sa propisima po kojima su započeti.