U „Službenom glasniku Republike Srbije“, br. 80/2026, objavljen je set izmena poreskih propisa koji donosi značajne novine za privredne subjekte, poslodavce i preduzetnike.
1. Zakon o porezu na dodatu vrednost
- Evidentiranje i minimalni period PDV obaveze
U slučajevima u kojima je dosadašnji zakon propisivao period od dve godine, obaveza se sada vezuje za tekuću i narednu kalendarsku godinu. To je posebno važno kod planiranja ulaska u sistem PDV-a, s obzirom na to da se minimalni period više ne određuje kao prost period od 24 meseca.
- Brisanje iz PDV evidencije
Obveznik koji u prethodnih 12 meseci nije ostvario promet veći od 8.000.000 dinara može podneti zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV-a, ako su ispunjeni ostali zakonski uslovi.
Obveznik sam određuje datum prestanka PDV aktivnosti, a zahtev za brisanje podnosi se u roku od pet dana od dana prestanka aktivnosti.
Kod prestanka društva usled statusne promene, pravni sledbenik dužan je da o promeni obavesti Poresku upravu u roku od pet dana, dok Poreska uprava brisanje iz PDV evidencije vrši po službenoj dužnosti.
Posebno je značajno da nadležni registracioni organ neće moći da izvrši brisanje privrednog subjekta bez potvrde o brisanju iz PDV evidencije.
- Poslednja PDV prijava
Obveznik koji se briše iz PDV evidencije, odnosno njegov pravni sledbenik u slučaju statusne promene, podnosi poslednju PDV prijavu u roku od 15 dana od prestanka PDV aktivnosti.
Ako obveznik ne podnese prijavu u propisanom roku, Poreska uprava može je podneti po službenoj dužnosti na osnovu preliminarne prijave, pri čemu će takva prijava sadržati podatke o obračunatom PDV-u.
Uređuje se i položaj obveznika koji se nije blagovremeno evidentirao za PDV – omogućava mu se da u prvoj prijavi nakon evidentiranja izvrši korekciju PDV-a za prethodne poreske periode.
- Postupci po zahtevima za brisanje iz PDV evidencije započeti do 31. decembra 2026. godine okončaće se po ranije važećim pravilima.
- Za promet koji se vrši nakon početka primene novih pravila, ali za koji je naknada ili njen deo naplaćen odnosno plaćen pre početka njihove primene, primenjivaće se prethodno važeći režim.
- Većina izmena primenjuje se od 1. januara 2027. godine, uz posebne datume za pojedine odredbe.
2. Zakon o porezu na dohodak građana
- Povećanje neoporezivog iznosa zarade
Od 1. januara 2027. godine, osnovica poreza na zarade umanjuje se za 37.369 dinara mesečno za zaposlenog sa punim radnim vremenom. Kod zaposlenih sa nepunim radnim vremenom umanjenje se primenjuje srazmerno radnom vremenu, dok su posebno uređene situacije u kojima zaposleni radi kod dva ili više poslodavaca.
Usklađivanje ovog neoporezivog iznosa počinje od 2028. godine.
- Olakšice za zapošljavanje
Primena određenih poreskih olakšica za zapošljavanje produžava se do 2028. godine, ali se od 2028. menjaju i uslovi za njihovo korišćenje, između ostalog:
- starosna granica iz odgovarajućih odredaba smanjuje se sa 30 na 24 godine;
- olakšica se može koristiti najduže 12 meseci od zapošljavanja;
- zapošljavanjem mora doći do povećanja neto broja zaposlenih u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci;
- pravo na olakšicu vezuje se za pravila o kontroli državne pomoći.
Ukupan iznos poreske i odgovarajuće doprinosne olakšice ne sme preći 50% troškova zarada lica koja se zapošljavaju, odnosno 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje.
Pravo na olakšicu nema poslodavac kojem je naložen povraćaj državne ili de minimis pomoći, niti poslodavac koji se smatra učesnikom na tržištu u teškoćama.
- Preduzetnici i lična zarada
Preduzetnik paušalac koji izgubi pravo na paušalno oporezivanje i postane dužan da vodi poslovne knjige moći će da se opredeli za isplatu lične zarade. U tom slučaju obaveštenje se može podneti u roku od 15 dana od prestanka prava na paušalno oporezivanje, za period koji sledi nakon gubitka tog prava.
3. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Izmene u velikoj meri prate nova pravila iz Zakona o porezu na dohodak građana kada su u pitanju olakšice za zapošljavanje.
Olakšica se vezuje za stvarno povećanje neto broja zaposlenih u odnosu na prosečan broj zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci i može se koristiti najduže 12 meseci od zapošljavanja novog lica.
Uvodi se ograničenje prema kojem zbir poreske i doprinosne olakšice za istu vrstu podsticaja ne može preći 50% troškova zarada, odnosno 5,5 miliona evra po poslodavcu godišnje.
Pravila o kontroli državne pomoći postaju sastavni deo uslova za korišćenje olakšica, pa će poslodavci ubuduće morati da poreske i doprinosne pogodnosti analiziraju objedinjeno.
4. Zakon o porezu na dobit pravnih lica
- Ukidanje postojećih poreskih podsticaja
Od 2028. godine predviđeno je brisanje niza postojećih poreskih podsticaja, uključujući odredbe čl. 50a, 50v, 50g, 50e, 50ž, 50z, 50i i 50j.
Istovremeno su predviđena prelazna pravila radi zaštite već stečenih prava. Tako obveznici koji u propisanim rokovima ispune uslove za određene podsticaje mogu nastaviti da ih koriste do isteka perioda predviđenog ranijim pravilima.
- Prekogranična restrukturiranja i isplate unutar EU
Uvodi se detaljan poreski režim za spajanja, podele, delimične podele, prenose imovine i zamene akcija i udela između društava iz Srbije i država članica EU.
Pod propisanim uslovima omogućava se poreska neutralnost pojedinih statusnih promena, uključujući odlaganje oporezivanja određenih kapitalnih dobitaka i nastavak korišćenja poreskih vrednosti prenesene imovine.
Uvodi se i režim oslobođenja za određene: dividende između matičnih i zavisnih društava; kamate i autorske naknade između povezanih društava iz različitih država članica EU. Ova oslobođenja podležu preciznim uslovima u pogledu procenta učešća, perioda držanja, poreske rezidentnosti i statusa stvarnog vlasnika prihoda.
- Pravila protiv premeštanja dobiti
Novi zakon uvodi i set pravila karakterističnih za savremene anti-BEPS režime.
Kod troškova finansiranja, prekoračeni troškovi zaduživanja moći će se priznati do iznosa od 30% EBITDA ili 3.000.000 evra, u zavisnosti od toga koji je iznos viši.
Uvode se i pravila o kontrolisanim inostranim društvima (CFC), koja u određenim situacijama omogućavaju uključivanje neraspoređene dobiti kontrolisanog stranog društva u poresku osnovicu domaćeg obveznika.
Dodatno se uređuju hibridne neusklađenosti, odnosno situacije u kojima različit poreski tretman istog instrumenta, lica ili transakcije u više jurisdikcija dovodi do dvostrukog odbitka ili odbitka bez odgovarajućeg uključivanja prihoda.
- Opšta antiabuzivna mera
Uvodi se i opšta antiabuzivna odredba prema kojoj se pri utvrđivanju poreza na dobit neće uzimati u obzir aranžmani čiji je glavni cilj ili jedan od glavnih ciljeva ostvarivanje poreske pogodnosti suprotne svrsi zakona, a koji nisu zasnovani na valjanim poslovnim razlozima koji odražavaju ekonomsku suštinu transakcije.
5. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA)
- Poreske prijave po službenoj dužnosti
Precizira se mogućnost da Poreska uprava podnese poresku prijavu umesto poreskog obveznika, bilo po službenoj dužnosti ili na osnovu nalaza poreske kontrole. Posebno je uređeno da će, ako obveznik ne podnese prijavu godišnjeg poreza na dohodak građana u propisanom roku, prijavu podneti Poreska uprava.
Isti princip uvodi se i kod PDV-a: ako obveznik ne podnese PDV prijavu, Poreska uprava je sastavlja na osnovu preliminarne prijave formirane u sistemu elektronskih faktura. Takva prijava sadrži podatke koji se odnose na obračunati PDV.
- Produženje roka za podnošenje prijave
Zahtev za produženje roka podnosiće se posebno za svaki poreski oblik i svaki poreski period.
Ako Poreska uprava odobri produženje roka za podnošenje prijave, produženje se odnosi i na dospelost poreske obaveze na koju se prijava odnosi.
- Izmenjene poreske prijave
Briše se dosadašnje ograničenje prema kojem se izmenjena poreska prijava mogla podneti najviše dva puta.
Novo pravilo primenjivaće se i na poreske prijave podnete pre stupanja izmena na snagu, što predstavlja značajnu procesnu promenu za obveznike koji naknadno utvrde grešku u ranije podnetoj prijavi.
- Privremena poreska rešenja
Ako Poreska uprava u roku od tri godine od donošenja privremenog rešenja ne donese rešenje kojim ga zamenjuje, poreska obaveza utvrđena privremenim rešenjem smatraće se konačno utvrđenom.
- Kamata u poreskoj kontroli
Ako se tokom poreske kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od narednog dana od dana dospelosti obaveze do dana uplate.
- Posebne mere kod fiskalizacije
Pojačavaju se posledice zloupotrebe QR kodova na fiskalnim računima.
Ako poreski obveznik izda račun sa QR kodom koji nije generisan putem sistema elektronske fiskalizacije, vodi ka drugom računu ili sadrži naknadno izmenjene odnosno tehnički izrađene podatke, može mu se izreći zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od jedne godine, i to odmah.
- Akcize
Poreska uprava će po službenoj dužnosti moći da izvrši namirenje dospele, a neizmirene obaveze po jednom računu akcize iz preplate na drugom računu akcize, ako su iskazane u istoj poreskoj prijavi za isti obračunski period.
Ova odredba primenjuje se od 1. februara 2027. godine, dok ostale izmene ZPPPA stupaju na snagu prema opštem pravilu iz zakona.
Za poslodavce i druge privredne subjekte ove izmene znače potrebu za pravovremenim usklađivanjem poreskih i internih procedura, posebno u delu koji se odnosi na zapošljavanje, korišćenje poreskih olakšica, PDV obaveze i poresko izveštavanje.
Preuzmite NEWSLETTER u PDF formatu kliko na OVDE.
Za sve dodatne konsultacije ili pravnu pomoć, možete se obratiti timu Tasić & Partneri putem maila na [email protected] ili putem telefona na +381116302233.