Objavljivanjem Uputstva kojim se bliže uređuju nepoštene trgovačke prakse u Službenom glasniku RS br. 57 od 26.06.2026. godine, učinjen je korak ka ujednačavanju prakse u oblasti zabrane nepoštenih trgovačkih praksi između kupaca i snabdevača.
Uputstvom se po prvi put detaljno razrađuju kriterijumi koje će nadležni organi primenjivati prilikom ocene da li određeno postupanje predstavlja zabranjenu trgovačku praksu.
Zanimljivo je to što se kod praksi sa tzv. sive liste polazi od pretpostavke da su one nepoštene, osim ako kupac dokaže suprotno. Ako dobavljač učini verovatnim da je određena nepoštena praksa primenjena, na kupcu je teret dokazivanja činjenica koje opravdavaju primenu zakonom propisanog izuzetka. Time se fokus postupka u velikoj meri premešta na pitanje dokazivanja i ispunjenosti uslova za primenu zakonom predviđenih izuzetaka.
Posebno treba pomenuti uvođenje zabrane komercijalne odmazde, odnosno svakog oblika poslovnog pritiska ili nepovoljnog postupanja prema dobavljaču, zbog ostvarivanja njegovih ugovornih ili zakonskih prava. Komercijalna odmazda obuhvata radnje poput: uklanjanja proizvoda snabdevača iz prodaje, smanjenje naručene količine itd. Za pouzdano utvrđenje takvih odmazdi, Uputstvo predviđa konkretne parametre kojima se dokazuje uzročno-posledična veza postupanja i odmazde.
Uputstvo razrađuje, između ostalog:
- vraćanje neprodatih proizvoda;
- naplatu naknada za skladištenje, izlaganje i „ulistavanje“ proizvoda;
- prenos troškova promotivnih aktivnosti i marketinških kampanja na snabdevača;
- naplatu podataka o prodaji;
- prenos novčanih kazni;
- naplatu troškova osoblja kupca;
- značajno smanjenje narudžbina;
- jednostrani raskid ugovora;
- naknade za umanjeni promet;
- kompenzacije umesto novčanog plaćanja;
- naknadno zahtevanje bonusa i drugih davanja;
- zabranu komercijalne odmazde prema snabdevaču;
- jednostrana izmena uslova ugovora.
Ono što posebno privlači pažnju jeste da Uputstvo kod gotovo svake pojedinačne prakse propisuje konkretne kriterijume koje će organ ceniti – postojanje pisanog pristanka, transparentnost troškova, inicijativu za pružanje dodatnih usluga, srazmernost naknade, stvarne troškove, uzročnu vezu, blagovremenost obaveštavanja, rok u kome se nešto preduzima/ne preduzima, i druge relevantne okolnosti.
Za kompanije koje posluju u lancu snabdevanja ovo znači da će postojeće ugovore, opšte uslove poslovanja i komercijalne modele biti potrebno sagledati ne samo kroz tekst zakona, već i kroz standarde koje je Uputstvo uspostavilo.
U praksi, upravo će usklađenost ugovornih odredaba i poslovnih procedura sa ovim kriterijumima često odlučivati da li će određena poslovna praksa biti ocenjena kao dozvoljena ili kao nepoštena.
Za sve dodatne informacije ili konsultacije, tim Tasić & Partneri stoji Vam na raspolaganju.