Skip links

Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima

Narodna skupština Republike Srbije je 02.08.2014. godine usvojiila set medijskih zakona i to Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima koji su objavljeni u ’’Sl. glasniku RS’’ br. 83/14, i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, odnosno 13.08.2014. godine.

  • Ustanovljava se Registar medija vodi Agencija za privredne registre, a svrha je obezbeđivanje javnosti podataka o medijima, a ova pravila počinju da se primenjuju po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 13. februara 2015. godine. Promena izdavača medija upisuje se u Registar medija.
  • Od 1. jula 2015. godine, zabranjeno je finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda, osim u slučajevima koji se odnose na sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Predviđen je prelazak sa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog, konkursnog sufinansiranja, za sve medije, odnosno izdavače medija koji su upisani u registar medija, pravna lica, odnosno preduzetnike koji su registrovani za proizvodnju medijskih sadržaja, kao i druga pravnih lica odnosno preduzetnika.
  • Napušten je pojam javno glasilo, a usvojen medij, utvrđeno je i šta medij nije (knjiga, film, nosač audio i audio-vizuelnog sadržaja, naučni i stručni časopis, internet pretraživači), i određeno da izdavač medija može biti svako fizičko i pravno lice. Predviđeno je da medij nema svojstvo pravnog lica.
  • Zaštićeno je pravo novinara na objavljivanje tvrdnji i iznošenje stavova i mišljenja, a predviđena je i odredba o novinarskoj tajni kojom se garantuje novinaru da ne mora otkriti podatke koji se odnose na izvor informacije.
  • Zakonom se prvi put daje zaštita i žrtvama nasilja, uređeno je objavljivanje informacija iz privatnog života i ličnih zapisa, kao i pravila koja se odnose na uslove kada je dopušteno objavljivanje informacija iz privatnog života i ličnih pisanih zapisa.
  • Zakonska rešenja predviđaju obavezu novinarske pažnje, koja se odnosi na urednike i novinare u smislu da se preuzete informacije, stavovi i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno.
  • neregularnosti. Dozvola se moža oduzeti privremeno na rok od 30 dana, a posle toga i trajno. Oduzimanje dozvole predviđeno je i ako se ustanovi da neki medij ima monopol, odnosni krši načelo medijskog pluralizma.
  • Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga a ne kao emiteri.
  • Zakonom je definisano i garantovanje slobode prijema i reemitovanja medijskih usluga, zbog definisanja i određivanju vrste audio-vizuelnih medijskih usluga

Zakonom o javnim medijskim servisima uređuje se rad javnih medijskih servis, njihova delatnost i načela na kojima se zasniva obavljanje delatnosti, javni interes koji ostvaruju, javnost rada, način izbora organa i njihova nadležnost, donošenje akata, kao i obezbeđivanje sredstva za rad i način njihovog finansiranja.

  • Zakon predviđa postojanje dva javna servisa i to Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine, koji će ove i naredne godine biti finansirani iz državnog budžeta, a od 2016. se uvodi taksa kao model finansiranja, koja ne može iznositi više od 500,00 dinara.

Javni servis bi trebalo da bude nezavisan i samostalni pravni subjekt koji omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, a definisano je da programski sadržaj mora da bude takav da doprinosi blagovremenom, nepristrasnom i profesionalnom informisanju građana, uz puno poštovanje ljudskih sloboda i prava.

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, koji propisuje izlazak države iz vlasništva medija (izuzev javnih servisa), a predviđeni rok za privatizaciju je 1. jul 2015. godine. Obaveza je da pet godina taj medij zadrži istu delatnost. Ukoliko ne bude prodat kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.

  • Utvrđen je javni interes u oblasti javnog informisanja, koji predstavlja ostvarivanje prava javnosti da bude informisana, i on se ostvaruje putem medija.
  • Garantuje se sloboda osnivanja novinarskih udruženja, a uređen je i položaj predstavnika inostranih medija i dopisništava, te da oni imaju ista prava i obaveze kao i domaći urednici, novinari i ostali saradnici.
  • Kada su u pitanju štampani mediji, zabranjeno je objedinjavanje prava ako bi tiraž prelazio 50 odsto od ukupno prodatog, odnosno 35 odsto slušanosti ili gledanosti ako je reč o elektronskim medijima.
  • Precizirana su i načela na kojima se zasniva sloboda javnog informisanja, a to su garantovana sloboda javnog informisanja i zabrana cenzure, diskriminacije novinara, vršenja pritiska, pretnje ili ucenjivanje urednika, novinara i izvora informacije.

Zakonom o elektronskim medijima uređuju se, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, organizacija i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija.

  • Donošenje Zakona o elektronskim medijima predstavljalo je preduslov za proces digitalizacije medija.
  • Najvažnija novina je transformacija Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije.
  • Novo regulatorno telo će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne pružaocima medijskih usluga, a o svom radu podnosiće godišnje izveštaje Skupštini Srbije. Dozvolu za emitovanje programa će Regulatorno telo izdavati na osam godina, ali će imati pravo    da    je    oduzme,    ako    utvrdi

Predviđeno je i da vlasnici medija neće moći da budu političke partije, kao ni pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala.