Skip links

Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS“, br. 106/2015)

Narodna Skupština Republike Srbije je na sednici Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, 18. decembra 2015. godine usvojila novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, dalje: „ZIO“), koji u pretežnom delu stupa na snagu 1. jula 2016. godine, osim određenih odredaba koje su stupile na snagu osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u „Sl. glasniku RS“, odnosno 29. decembra 2015. godine.

I po novom ZIO, sud odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, dok javni izvršitelj odlučuje o predlozima za izvršenje u komunalnim predmetima i to rešenjem. Međutim, novi ZIO u odnosu na prethodno važeći, na drugačiji način utvrđuje nadležnost za sprovođenje izvršenja. Po novom ZIO, izvršenja sprovodi javni izvršitelj, osim za izvršenja za koja je sud isključivo nadležan i to: za izvršenje zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari; za izvršenja radi preduzimanja neke radnje izvršnog dužnika (činjenje), uzdržanja od određene radnje (nečinjenje) ili trpljenja određene radnje; kao i za izvršenje izvršnih isprava u vezi s porodičnim odnosima i vraćanjem zaposlenog na rad. Uz to, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave naznači konkretno određenog i mesno nadležnog javnog izvršitelja da sprovede izvršenje.

Izvršni postupak je hitan i po novom ZIO, a nepostupanje sudija u rokovima za donošenje odluka koji su određeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekršaj sudije. Pritom, nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili žalbi u rokovima koji su određeni ovim zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a predsednik suda posebno je dužan da pazi na to. Međutim, bez obzira što je načelo hitnosti propisano i novim ZIO, odlaganje izvršenja je sada moguće i to na predlog poverioca, dužnika, na njihov zajednički predlog, kao i na predlog trećeg lica. Izvršni dužnik odlaganje izvršenja može predložiti samo jednom u toku postupka i to ako učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac, i ako odlaganje opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Odredbama novog ZIO propisano je da nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od trenutka kad izvršni dužnik primi rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju.

Sistem pravnih lekova je drugačije postavljen u odnosu na prethodno važeći zakon, budući da novi ZIO predviđa prigovor i žalbu kao pravne lekove, a rok za njihovo izjavljivanje je sada 8 dana, umesto 5 radnih dana kako je bilo dosadašnje zakonsko rešenje za izjavljivanje prigovora. Izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju samo iz razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja, a pored razloga koji su bili predviđeni i u dosadašnjem zakonu, uvedeni su neki dodatni razlozi.

Potpuno nove odredbe odnose se na identifikacione podatke o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu, dužnost davanja podataka i ograničenje ove dužnosti, koje su zamenile odredbe o dobijanju izjave o imovini izvršnog dužnika, koje su iz novog ZIO izostavljene zbog nedelotvornosti. Tako, po novom rešenju, državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da sudu i javnom izvršitelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sve relevantne podatke o izvršnom dužniku i njegovoj imovini, pa i podatke o visini zarade i drugih stalnih novčanih primanja, brojeve računa finansijskih instrumenata i stanje na njima, podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvršni dužnik ima imovinska prava, podatke iz evidencije registrovanih motornih i priključnih vozila, podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine itd. Pritom, državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su i da izvršnom poveriocu koji navede potraživanje radi čijeg namirenja ili obezbeđenja namerava da vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i priloži izvršnu ispravu u kojoj je sadržano potraživanje, besplatno dostave sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine.

Novina u odnosu na do sada važeći zakon je i u povećanju početne cene kako na prvom, tako i na drugom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti. Tako, novi ZIO predviđa da nepokretnost ne može na prvom javnom nadmetanju biti prodata ispod 70% procenjene vrednosti nepokretnosti, a na drugom javnom nadmetanju ne može biti prodata ispod 50% procenjene vrednosti nepokretnosti.

U prelaznim i završnim odredbama ZIO predviđa odredbe na koje je potrebno posebno obratiti pažnju. Naime, izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji (01.06.2012. godine) doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni su da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj. Ako se ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja.