Skip links

Zakon o elektronskoj trgovini („Službeni Glasnik Republike Srbije“, br.41/2009)

Narodna Skupština Republike Srbije je na Šestoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2009.godini, 29. maja 2009.godine donela Zakon o elektronskoj trgovini (dalje: „Zakon“). Zakon je stupio je na snagu 10.06.2009.godine, kojim se po prvi put reguliše materija elektronskog trgovanja.

Zakonom se uređuju uslovi i način pružanja usluga informacionog društva. Usluga informacionog društva je usluga koja se pruža na daljinu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu podataka i njihovo skladištenje na lični zahtev korisnika usluga a posebno prodaja robe i usluga putem interneta, nuđenje podataka i reklamiranje putem interneta, elektronskih pretraživača kao i omogućavanje traženja podataka i usluga koja se prenose elektronskom mrežom. Trenutno zakonodavstvo omogućava uvođenje elektronskog potpisa i elektronskih sertifikata, mogućnost dostavljanja zahteva stranaka elektronskim putem, pružanje usluga uprave internetom, komunikacija stranaka i organa elektronskom poštom.

Pružalac usluga sa sedištem u Republici Srbiji dužan je da postupa i pruža usluge u skladu sa zakonima i propisima donetim na osnovu zakona u Republici Srbiji i mora biti registrovan u Registru privrednih subjekata u skladu sa odredbama Zakona kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Jedna od najznačajnijih novina je mogućnost zaključivanje ugovora u elektronskoj formi. Ugovor u elektronskoj formi je ugovor koji zaključuju pravna i fizička lica a takođe i šalju, primaju, raskidaju, otkazuju i kome pristupaju i koji prikazuju elektronskim putem uz korišćenje elektronskih sredstava, prema pravima obligacionog prava.

Ugovori u elektronskom obliku ne mogu se zaključivati kada su u pitanju ugovori kojima se uređuje prenos prava svojine na nepokretnostima ili se ustanovljavaju druga prava, ugovori iz oblasti naslednog prava, ugovori kojima se utvrđuju imovinski odnosi između bračnih drugova, ugovori o raspolaganju imovinom licima kojima je oduzeta poslovna sposobnost, ugovori o poklonu kao i drugi ugovori u kojima je zakonom izričito određena upotreba svojeručnog potpisa.

Zakon uvodi pojam kvalifikovanog elektronskog potpisa, koji u odnosu na podatke u elektronskom obliku, ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis ili svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku. Da bi bio verodostojan svojeručnom potpisu, kvalifikovani elektronski potpis mora da zadovolji uslove propisane zakonom koje se odnosi na način formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa kod sertifikacionog tela i uslove za obavljanje delatnosti sertifikacije i evidencije. U Srbiji postoje dva registrovana sertifikaciona tela za sertifikaciju kvalifikovanog elektronskog potpisa i to su JP PTT saobraćaja „Srbija“ i Privredna komora Srbije. Registrovanjem sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih potpisa omogućena je upotreba kvalifikovanih elektronskih potpisa za potpisivanje elektronskih dokumenata, čime je ostvaren uslov za punovažnost i dokaznu snagu kvalifikovanog elektronskog potpisa u pravnim poslovima i jedan od osnovnih preduslova za dalji razvoj elektronskog postupanja, jednako u javnom i privatnom sektoru.

Nadzor nad primenom ovog Zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga, odnosno ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva.

Novi način utvrđivanja originalnosti za elektronske dokumente Zakon uvodi vremenski žig. Vremenski žig izdaje registrovano pravno lice, koje raspolaže sistemom za formiranje vremenskog žiga. On predstavlja zvanično vreme koje je pridruženo elektronskom dokumentu ili grupi elektronskih dokumenata kojim se potvrđuje sadržaj elekronskog dokumenta u to vreme, odnosno sadržaj svakog dokumenta u toj grupi. Izdavalac vremenskog žiga ga formira po zahtevu stranke.

Poželjno je da državna uprava razvije osnovne elektronske javne usluge za privredu tamo gde je to najjednostavnije i zavisi samo od nje. Država može zaista bitno da utiče na šire korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija. Na taj način bi podstakle privatni sektor da kreira rešenja koja bi olakšala poslovanje, što je osnovni motiv za širu primenu elektronskog poslovanja.