Skip links

Zakon o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US, 83/2014 i 113/2017)

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je, dana 14. decembra 2017. godine, na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2017. godini Zakon o izmenama i dopunamaZakona o stečaju (“Sl. Glasnik RS” 113/2017,dalje: ,,Zakon”) koji stupa na snagu i primenjuje se od 25. decembra 2017. godine.
Zakonom se predviđa viši stepen namirenja poverilaca, smanjenje troškova i skraćenje vremena stečajnog postupka. Izmene i dopune fokusirane su na poboljšanje pravnog položaja obezbeđenih poverilaca u postupcima reorganizacije i bankrotstva, dodatno preciziranje pravila postupka stečaja i njegovo ubrzavanje.
Značajne su izmene koje se odnose na poboljšanje položaja razlučnih i založnih poverilaca. Obezbeđeni poverioci stiču pravo na jednog predstavnika u Odboru poverilaca, što je do sada bilo rezervisano samo za neobezbeđene poverioce, čime će moći da imaju uvid i učestvuju u postupku. Predviđeno je da određene radnje u postupku mogu da se preduzimaju samo uz saglasnost obezbeđenog poverioca, kao što je izdavanje u zakup imovine pod koja je opterećena razlučnim ili založnim pravom, ili njena prodaja bez javnog postupka oglašavanja, što je do sada bilo diskreciono pravo stečajnog upravnika.Uvodi se i posebno pravilo o ukidanju zabrane izvršenja na imovini stečajnog dužnika koja je pod hipotekom ili zalogom, uz davanje prava obezbeđenom poveriocu da je proda po pravilima koja važe za hipotekarne prodaje, a ukoliko obezbeđeni poverilac ne uspe da proda imovinu u roku od 6 meseci, vraća je stečajnom upravniku da je proda kroz stečajni postupak.
Zakonom je dalje predviđeno da će stečajni sudija doneti rešenje o bankrotstvu, ukoliko stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 50% (umesto dosadašnjih 70%) ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca odluče da se stečajni postupak odmah nastavi bankrotstvom. Time je omogućeno da se odluka o bankrotstvu donese uvek kada za sprovođenje reorganizacije nije zainteresovana barem obična većina stečajnih poverilaca, budući da se u tom slučaju opravdano može pretpostaviti da ne bi postojala ni potrebna većina za izglasavanje bilo kog plana reorganizacije u klasi stečajnih poverilaca.
Sledeća grupa promena odnosi se na povećanje efikasnosti postupaka reorganizacije, pa je tako rok za podnošenje plana ograničen na inicijalnih 90 dana od otvaranja stečaja. Promenjen je rok za održavanje ročišta za razmatranje plana reorganizacije sa najviše 20 dana na najviše 90 dana, čime su propisani adekvatni rokovi za pregled plana reorganizacije od strane poverilaca i drugih učesnika u postupku, ulaganje primedbi i davanje odgovora na iste po ugledu na UPPR. Precizirani su rokovi za primedbe poverilaca i odgovore dužnika na UPPR, rok za podnošenje primedbi od 15 dana je prekluzivan, a takođe je propisana obaveza predlagača da na svaku primedbu odgovori u roku od 15 dana (dosadašnji rok osam dana), uz dodatno propisivanje prekluzivnosti iza taj rok.Broj izmena podnetog UPPR-a ograničen je na samo jednu, apodnosilac je dužan da podnese izmenjeni plan u vidu prečišćenog teksta čime se olakšava poveriocima praćenje izmena. Kodifikovana je dosadašnja sudska praksa po kojoj predlog stečajnog dužnika za pokretanje stečaja u skladu sa UPPR-om ima prednost u odnosu na običan predlog za pokretanje stečaja koji podnosi poverilac (nezavisno od vremena podnošenja predloga, pod pretpostavkom naravno da po predlogu poverioca nije odlučeno), uz predviđanje jasnog prava predlagača da, u slučaju odbijanja, odnosno odbačaja predloga za pokretanje stečaja u skladu sa UPPR, ponovo podnese novi takav predlog. Međutim, propisano je da u takvom slučaju prednost ima predlog za pokretanje stečaja podnet od strane poverioca, ako vremenski prethodi predlogu stečajnog dužnika.
Na predlog podnosioca plana ili po službenoj dužnosti, stečajni sudija tokom prethodnog postupka može odrediti meru sprečavanja promene finansijskog i imovinskog položaja stečajnog dužnika, koja obuhvata: 1) imenovanje privremenog stečajnog upravnika; 2) zabranu plaćanja sa računa stečajnog dužnika, odnosno dozvolu plaćanja sa računa stečajnog dužnika, uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika; 3) zabranu raspolaganja imovinom stečajnog dužnika bez prethodne saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika; 4) zabranu određivanja i sprovođenja izvršenja ili pokretanja postupka vansudskog namirenja prema stečajnom dužniku; 5) zabranu organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu da sprovodi naloge za prinudnu naplatu sa računa stečajnog dužnika.

Leave a comment