Narodna Skupština Republike Srbije na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja, dana 15.04.2015. godine usvojila je Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, u daljem tekstu: „Zakon“), koji je stupio na snagu 29.04.2015. godine, a primenjuje se istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu, odnosno 30.04.2016. godine, osim odredaba kojima se uređuju neregistrovani subjekti i postupanje prema neregistrovanim subjektima, koje se primenjuju od 30.07.2015. godine, dok će odredbe kojima se uređuje postupanje inspekcije u pogledu delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta koja je u delokrugu druge inspekcije (osim ukoliko je potrebno preduzeti hitne mere propisane zakonom) početi da se primenjuju 30.09.2015. godine.
Postupak inspekcijskog nadzora se pokreće i vodi po službenoj dužnosti ili povodom zahteva nadziranog subjekta za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i povodom zahteva drugog lica kome je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku.
Shodno odredbama člana 6. Zakona, inspekcijski nadzor prema vrsti, može biti redovan, kontrolni i dopunski, dok prema obliku, inspekcijski nadzor može biti terenski i kancelarijski.
Inspektor je dužan da u pisanom obliku obavesti nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, kao pravilo, najkasnije tri radna dana pre početka nadzora, uz određene izuzetke. Osnovna novina u ovom Zakonu je preventivno delovanje inspekcije. Ako u službenoj savetodavnoj poseti uoči propust, nedostatak ili nepravilnost u poslovanju i postupanju subjekta, inspekcija dostavlja ovom subjektu dopis koji sadrži preporuke o tome kako da taj propust ispravi. Po pravilu, ukoliko se propust ispravi, inspekcija ne izriče mere upravljene prema nadziranom subjektu iako se za propust, nedostatak ili nepravilnost smatra da u skladu sa zakonom ili drugim propisom predstavlja prekršaj, ne podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno ne izdaje prekršajni nalog.
Inspekcija je dužna da sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora (koje primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora), uz obavezu da preduzima one provere i radnje koje su sadržane u kontrolnoj listi. Sadržina kontrolne liste i činjenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora i nadziranog subjekta.
U slučaju da inspektor ne može da utvrdi ko je nadzirani subjekat (ili ovlašćeno lice nadziranog subjekta) ostavlja na mestu nadzora poziv istom da određenog dana i časa prisustvuje inspekcijskom nadzoru. Ako se nepoznati subjekat ne odazove ovom pozivu, inspekcijski nadzor se vrši u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na tom mestu.
Takođe, ovim Zakonom uređen je postupak inspekcijskog nadzora prema neregistrovanom subjektu, kome inspektori mogu zabraniti obavljanje delatnosti i naložiti da se što pre registruje.
Ovim Zakonom uređeno je prikupljanje podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim nadziranim subjektom, na taj način da se istovremeno postigne najbolja moguća obaveštenost inspektora o nadziranom subjektu i predmetu nadzora, te smanji administrativni teret nadziranih subjekata. Inspektor se stara o tome da vršenjem svojih ovlašćenja ne ometa redovan proces rada, odnosno obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti nadziranog subjekta.
Osim toga, ovim zakonom propisano je da svako lice ima pravo da podnese pritužbu protiv službenika ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora ako smatra da su mu njegovim nezakonitim ili nepravilnim radom povređena prava.