Skip links

Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017)

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja, 17. oktobra 2017. godine Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017, u daljem tekstu: „Zakon”), koji stupa na snagu i primenjuje se od 27. oktobra 2017. godine.
Pre donošenja Zakona, oblast elektronskog poslovanja je bila uređena zakonima donetim u skladu sa sa Direktivom o elektronskim potpisima 1999/93/EC, Evropskog parlamenta i Saveta, koja je prestala da važi stupanjem na snagu nove evropske regulative eIDAS (electronic ID And Services) tako da je Zakonom izvršeno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, ali i usaglašavanje sa nacionalnim propisima i to sa Zakonom o opštem upravnom postupku, čime je učinjen korak u približavanju evropskim standardima i u pogledu konačnog definisanja svih parametara elektronskog poslovanja.
Stupanjem na snagu Zakona prestaje da važi Zakon o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) i Zakon o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS“, broj 51/09), te Zakon objedinjuje sve do sada postojeće zakone iz ove oblasti, otklanja neusklađenosti sa drugom zakonskom regulativom u Srbiji i kao „krovni“ zakon reguliše oblasti, odnosno pravne poslove i transakcije koje bi se mogle zaključiti i realizovati primenom različitih oblika elektronskog potpisa, od kojih svaki podrazumeva različit nivo pouzdanosti, odnosno identifikacije. Zakon omogućava unapređenje elektronskog poslovanja i elektronske komunikacije, odnosno pouzdanu elektronsku identifikaciju i elektronsku dostavu, koje će imati istu pravnu snagu kao i potpis, pečat i podnošenje dokumenata u papirnoj formi.
Nakon uvodnih odredbi Zakona koje sadrže osnovne odredbe i definicije pojmova, drugi deo Zakona odnosi se na elektronski dokument, pri čemu je većina odredbi ovog dela već bila regulisana ranijom regulativom (Zakonom o elektronskom dokumentu), dok će način formiranja elektronskih dokumenata u tačno predviđenim formatima biti standardizovan podzakonskim aktima. Pojedine odredbe odnose se na elemente Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno otklanjaju mogućnost da dođe do kolizije ova dva zakona (overa dokumenata).
Zakon reguliše elektronsku identifikaciju i po prvi put uvodi pojam šema elektronske identifikacije kojim se definišu svi elementi potrebni za identifikaciju, kao i nivoi pouzdanosti šeme elektronske identifikacije. Nadležno ministarstvo prijavljuje Evropskoj komisiji registrovane šeme elektronske identifikacije i od septembra 2018. godine sve zemlje članice EU, kao i one čije su šeme identifikacije prihvaćene, imaće obavezu da međusobno prihvataju elektronske identifikacione dokumente. Zakon definiše i registar pružaoca usluga elektronske identifikacije, kao i korišćenje šema elektronske identifikacije u elektronskom poslovanju (uključujući i korespondenciju sa organima vlasti).
Zakon konačno u naše zakonodavstvo uvodi i novi pojam – usluge od poverenja, koje definiše kao elektronske usluge koje olakšavaju poslovnu aktivnost između dve ili više strana, pri čemu pružalac usluge stranama garantuje verodostojnost pojedinih podataka, u skladu sa Zakonom. Pružaoci ovih usluga moraju da ispune standardizovane i tačno određene zahteve, a u direktnoj su korelaciji sa šemom elektronske identifikacije. Dodatno, u cilju povećanja mogućnosti prekogranične saradnje, uveden je pojam kvalifikovane usluge od poverenja. Pružaoci kvalifikovnih usluga dobijaju mogućnost da njihove usluge budu prihvaćene i priznate od strane subjekata u drugim zemljama, a listu kvalifikovanih usluga od poverenja objavljuje nadležno ministarstvo, dodeljivanjem posebnog znaka pouzdanosti koji, do stupanja Republike Srbije u članstvo u Evropskoj uniji, definiše nadležno ministarstvo.
Pojedine usluge od poverenja posebno su definisane Zakonom, kao i uslovi za njihovo pružanje, pri čemu su neke od ovih usluga potpuna novina, kao što su usluge od poverenja vezane za elektronski pečat, kojim se garantuje identitet pravnog lica i usluge koje se pružaju u oblastima registrovane preporučene elektronske dostave, autenfitikacije web sajtova i elektronskog čuvanja dokumenata.
Kaznene odredbe Zakona predviđaju prilično rigorozne kazne za pružaoce usluga, ali i odgovorno lice u državnom organu ili organu javne vlasti, koje u okviru svojih ovlašćenja ospori ili ne prizna punovažnost ili dokaznu snagu elektronskom dokumentu sačinjenom u skladu sa ovim Zakonom.
Kako bi se obezbedila puna primena Zakona, predviđeno je donošenje 17 podzakonskih akata u roku od od 6, 12 i 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona.

Leave a comment