Skip links

Elektronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje je savremeni oblik organizacije poslovanja, koji podrazumeva intenzivnu primenu informatičke i posebno, internet tehnologije. Tako, internet poslovanje omogućava automatizaciju poslovnih transakcija i poslovanja, te smanjenje troškova poslovanja uz istovremeno povećanje kvailiteta i brzine pružanja usluga.
Iako su zakonodavna rešenja u Republici Srbiji prevashodno namenjena efikasnijoj komunikaciji sa privrede i državnih organa (B2G), zakonska regulativau oblasti elektronskog poslovanja omogućava vršenje elektronskog poslovanja sa privrednim društvima (B2B) i potrošačima (B2C), kao subjektima privatnog sektora.

Digitalizaciji poslovanja privrednih subjekata u Republici Srbiji najviše doprinose sledeći akti:
(1) Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2017);
(2) Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 I 44/2018);
(3) Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018);
(4) Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016 i 30/2018) i
(5) Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016).

Potpuni prelazak celokupne privrede na elektronsko poslovanje moguć je ako se poslovanje u elektronskom obliku vrši na svim nivoima društva. Tako, pozitivno srpsko zakonodavstvo omogućava elektronsko poslovanje u oblastima statusnog prava privrednih društava, komunikacije sa državnim organima, poslovanja između privrednih subjekata i potrošača, te oblasti poreza i računovodstva.

Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju omogućava izradu elektronskog dokumenta, te potpisivanje takvog dokumenta, kako bi se komunikacija u celosti mogla vršiti elektronskim putem.Tako su u potpunosti izjednačeni elektronski dokument sa „papirnim“ dokumentom, izrađenim u pisanoj formu, i propisano da se takvom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku. Omogućeno je i potvrđivanje autentičnosti i dokazne snage navedenih isprava upotrebom elektronskog potpisa i elektronskog pečata. Tako je kvalifikovani elektronski potpis snabdeven najvećom dokaznom snagom i izjednačen sa svojeručnim potpisom. Sa druge strane, državni organi prilikom vršenja javnih ovlašćenja elektronskim putem, koriste kvalifikovani elektronski pečat, koji je izjednačen sa potpisom i pečatom nadležnog državnog organa na javnoj ispravi izdatoj u postupku vršenja javnih ovlašćenja u „papirnom“ obliku.

Izmene i dopune Zakona o privrednim društvima u mnogome doprinose digitalizaciji čitave privrede, te, između ostalog, utvrđuju obavezu za privredne subjekte da poseduju elektronsku adresu, kako bi se komunikacija sa državnim organima i privrednim subjektima mogla vršiti elektronskim putem. Navedeno rešenje stvara potrebne preduslove za eliminaciju „papirnog“ poslovanja, te smanjenje troškova poslovanja privrednih subjekata i državnih organa, usled povećanja ekonomičnosti, efikasnosti i izbegavanje troškova arihiviranja.
Pored obaveze da svako privredno društvo ima adresu za prjem elektronske pošte, Zakonom o privrednim društvimase omogućava i elektronsko osnivanje privrednog društva, uz mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o elektronskom dokumentu, zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom članova društva, a osnivački akt sačiniu elektronskoj formi.
Pravni okvir u Republici Srbiji omogućava i elektronsko dostavljanje podnesaka državnim organima. Tako, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuju mogućnost elektronskog dostavljanja podnesaka strankama i obavljanja komunikacije sa strankama elektronskim putem, čime se omogućava efikasnija komunikacija privrede i državnih organa.

Pozitivno srpsko zakonodavstvo omogućava i digitalizaciju finansijskih izveštaja privrednih društava, mogućnost ispostavljanja elektronskih faktura i podnošenje elektronskih poreskih prijava, kojima se digitalizuje poslovanje privrednih društava.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, računovodstvene isprave (uključujući i fakture) mogu biti potpisane elektronskim potpisom ili drugim identifikacionim znakom, čime se u pravnom prometu omogućava izdavanja faktura u elektronskom obliku, što u mnogome smanjuje troškove poslovanja.Zakon o računovodstvu propisuje izradu i objavljivanje finansijskih izveštaja u elektronskoj formi, koji se, potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika unose u registar finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre, dok se prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji poreske prijave za sve poreske oblike mogu podnositi u elektronskom obliku, što u mnogome doprinosi snižavanju troškova poslovanja i arhiviranja isprava u “papirnom” obliku.

Za sva dodatna pitanja, objašnjena i pomoć u vezi sa primenom i obavezama u vezi sa elektronskim poslovanjem, uključujući registraciju adrese za prijem elektronske pošte kao i uređenje pitanja čuvanja i arhiviranja dokumentacije kroz odgovarajući interni pravilnik, možete se obratiti timu Tasić&Partneri na +381 116302233 ili putem e-maila /newsite ili /newsite.